Malina

Srbija je zaista zemlja koja ima veliki potencijal kada je u pitnaju proizvodnja maline. Na oko 15.000 hektara, godišnje se proizvede oko 100.000 tona što je po sadašnjim cenama bruto vrednost od približno 100 miliona evra. Ozbiljna cifra, a ako je uporedimo sa cenama od prošle godine ona je dvostruko veća znači gotovo 200 miliona evra.
U čemu je problem?


Suština problema sa malinom je taj da ustvari niko ne želi da prihvati niti jedno od očiglednih rešenja.

Srbija je zaista zemlja koja ima veliki potencijal kada je u pitnaju proizvodnja maline. Na oko 15.000 hektara, godišnje se proizvede oko 100.000 tona što je po sadašnjim cenama bruto vrednost od približno 100 miliona evra. Ozbiljna cifra, a ako je uporedimo sa cenama od prošle godine ona je dvostruko veća znači gotovo 200 miliona evra.
U čemu je problem? Prvo gde su malinari potrošili zaradu?

  • Umesto u osavremenjavanje proizvodnje širili su površine.
  • Umesto u podizanje sopstvene hladnjače, razvijanje kooperative po uzoru na Italijane npr ili Dance, sa profesionalnim menadžementom širili su površine.
  • Što je legitimno, ali zar nije bolje sa jednog ara ubrati duplo više roda nego sa veće površine ubirati istu količinu, a pri tom još imati i trošak dodatne radne snage.
  • Gde je uloga države. Potpuno neodgovorno ponašanje ogleda se u neprepoznavanju ili namernom zanemarivanju potreba proizvođača.
  • Umesto da stane iza proizvođača i pomogne organizaciju kooperative i promocije srpske maline država je to ostavila trgovcima.

Dolazimo i do trgovaca, hladnjačara. Zašto njih kriviti, oni posluju na način star hiljadama godina. Zbog čega bi oni bili u obavezi da promovišu srpsku malinu, podnose udare na tržištu i sl. Sa druge strane teško je poverovati da domaću malinu prodaju za siću. Malina iz Srbije se izvozi čak do Japana, koliko treba biti naivan pa misliti kako je prodata sa 20 evro centi razlike u ceni.

Priča postaje još zanimljivija ulaskom proizvođača iz Vojvodine jer oni imaju veće površine i vrlo brzo će se ovladati tehnologijom proizvodnje kao u Poljskoj. Biće manje ljudskog rada, više mašinskog. Ok, nije isti kvalitet maline kao iz malinarskih krajeva Srbije, ali će sigurno zbog klime biti bolji nego u Poljskoj. A industrija traži i kupuje i malinu iz Poljske. Logično je da će se, za istu cenu ako može da dobije bolji kvalitet, okrenuti malinarima iz Vojvodine.


Šta je rešenje?

  1. Formiranje kooperative proizvođača, koji će sami snositi rizik godine kako u proizvodnji tako i u plasmanu.
  2. Promena sortimenta u konzumnu malinu, veća cena, bolje mogućnosti za plasman.
  3. Država da pomogne osnivanje kooperacije i pokrene promociju srpske maline, recimo kao klubskog proizvoda pout jabuke, gde će se potencirati kvalitet i premijum proizvod.
  4. Prehrambena industrija da više koristi malinu kao sirovinu, a manje veštačke arome. Zašto ako imamo maline pobogu nemamo kvalitetan proizvod od iste?


Ostavite komentar