Subvencionisanje domaće ratarske proizvodnje

Deluje nekako depresivno, kada poredimo subvencije koje ostvaruju naši poljoprivrednici u odnosu na one koje ostvaruju poljoprivrednici u zemljama u okruženju (Hrvatska, Mađarska, Rumunija i dr.). U nekim slučajevima, zbog naših izrazito niskih subvencija za ratarsku proizvodnju, iznos subvencija koje ostvaruju „komšijski poljoprivrednici“, dostiže petostruki ili u nekim slučajevima i sedmostruki iznos po hektaru. Naravno, u skoro svim pomenutim zemljama, kontrola je na mnogo višem nivou u odnosu na našu zemlju (postoje zloupotrebe, ali u mnogo manjem obimu).


Deluje nekako depresivno, kada poredimo subvencije koje ostvaruju naši poljoprivrednici u odnosu na one koje ostvaruju poljoprivrednici u zemljama u okruženju (Hrvatska, Mađarska, Rumunija i dr.). U nekim slučajevima, zbog naših izrazito niskih subvencija za ratarsku proizvodnju, iznos subvencija koje ostvaruju „komšijski poljoprivrednici“, dostiže petostruki ili u nekim slučajevima i sedmostruki iznos po hektaru. Naravno, u skoro svim pomenutim zemljama, kontrola je na mnogo višem nivou u odnosu na našu zemlju (postoje zloupotrebe, ali u mnogo manjem obimu).

Tokom prošlog meseca, na jednom skupu koji je organizovala Srpska asocijacija menadžera, čiji sam član od 2012. godine, pitao sam člana Fiskalnog saveta g. Vladimira Vučkovića, da mi kaže njegovo mišljenje u vezi subvencija koje se sprovode u svim privrednim sferama. Njegovo generalno mišljenje u vezi subvencija, u ovom slučaju subvencija koje se daju stranim investitorima za jedno novootvoreno radno mesto, je negativno tj. on smatra da taj sistem nije održiv na duži vremenski period i da sigurno nije dao očekivane rezultate, jer su strani investitori sa ovakvim subvencijama motivisani da ostanu u našoj zemlji samo 4-5. godina (dok traju subvencije koje su dobili) a posle toga postoji velika verovatnoća da će svoju proizvodnju preseliti u neku drugu zemlju, koja im da bolje uslove. Njegova preporuka, sa kojom se slažem, je da je potrebno naći model koji je ekonomski održiv i koji bi stimulisao, kako strane investitore, tako i domaće privrednike a samim tim i poljoprivrednike.

Sigurno, ako bi smo želeli da imamo kvalitetniji sistem podsticaja određene proizvodnje, a ujedno i poljoprivrede, neke naše navike, načine poslovanja i administraciju bi smo morali promeniti:

  1. Nikako nije dobro da se svima daju iste subvencije, u našem poljoprivrednom slučaju minimalne, bez obzira na to koliko jedan poljoprivrednik proizvede robe na svojim parcelama, bez obzira na to koje je seme koristio, kako je vršio obradu zemlje i sl.
  2. Moraju postojati određene kategorije podsticaja, moraju postojati bolji mehanizmi kontrole, jer je sigurno pogrešno sve poljoprivrednike svrstati u istu kategoriju i dati svima isti podsticaj.
  3. Dobre modele podsticaja za ratarsku proizvodnju ima susedna Rumunija, tako da bi smo mogli te neke sisteme preslikati i na našu zemlju.
  4. Poenta je da podstičemo one poljoprivrednike koji vode brigu o svojim parcelama, koji imaju savremenu mehanizaciju i koji primenjuju deklarisano seme i adekvatna hemijska zaštitna sredstva.

Ideje, kako da nešto promenimo i unapredimo celokupnu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, postoje, samo je potrebno da se u određene organe odlučivanja uključe i poljoprivrednici ili ljudi koji imaju veze sa poljoprivrednom, kako bi se te ideje sprovele u praksi. Za početak je dovoljno samo da vidimo kako to rade naše komšije, pa da neke dobre metode primenimo i kod nas.


Svako dobro!

Vladislav Nedić
nedicv@gmail.com


Ostavite komentar