SLIKA NAŠEG AGRARA – SOJA, KUKURUZ I PŠENICA

Dok god ne uredimo proizvodnju pšenice na sistemski način a to će biti tada kada se više ne bude sejala pšenica sa tavana i kada budemo razdvajali pšenicu po kvalitativnim grupama, do tada nećemo biti poznati po dobroj proizvodnji pšenice i naša pšenica neće biti atraktivna kao što je to atraktivna naša soja ili naš kukuruz.


Već davno razmišljam o tome da napišem jedan tekst, koji bi ukratko prikazao malu sliku našeg agrara tj. sliku koja se odnosi na poljoprivredne ratarske kulture koje se kod nas proizvode a to su soja, kukuruz i pšenica.

Ovim putem ću napraviti malu analizu, kako naše proizvode vide strane kompanije tj. strani kupci naših sirovina:


  • Soja:


  1.  Sva soja u Srbiji je veoma kvalitetna i kao takva je jedna od najcenjenijih u Evropi.
  2.  Srbija je jedina zemlja u Evropi, koja je samoodrživa po pitanju soje tj. Srbija može da proizvede dovoljno soje za sopstvene potrebe a deo soje odlazi i u izvoz, kako u zemlje okruženja, tako i Dunavom do Crnog mora.
  3. Skoro sva soja u Srbiji je NON GMO (genetski nemodifikovana) tj. više od 99% proizvodnje je NON GMO a manje od 1% je GMO, iako je proizvodnja ove soje zabranjena.
  4. Prilikom svih analiza soje koja se izvozi iz Srbije, stepen kontrole je mali i sveden je na minimum, što dovoljno govori koliko strani kupci veruju da je naša soja kvalitetna.



  • Kukuruz:


  1. Kukuruz je veoma atraktivan za naše poljoprivrednike, jer se mogu, na malo kvalitetnijim zemljištima, ostvariti veoma visoki prinosi.
  2. U poslednjih nekoliko godina, profiti koje su ostvarili poljoprivrednici su zadovoljavajući i postoji tendencija rasta gajenja ove kulture.
  3. Kod gajenja kukuruza, negativna strane je to što postoji rizik od niske cene, što na primer kod gajenja soje nije slučaj.
  4. Srbija spada u TOP 10. zemalja u svetu po izvozu kukuruza i po ovome naša zemlja predstavlja respektabilnog partnera za inostrane kupce.
  5. Krajem 2012. i tokom 2013. godine, naš kukuruz je dobio veliki udarac, kada se pojavilo povećano prisustvo aflatoksina.
  6. Na svu sreću, od tada do danas, više nismo imali problema sa aflatoksinom i danas predstavljamo veoma respektabilnog partnera za sve uvoznike sirovina.



  • Pšenica:


  1.  Nažalost, od svih gore navedenih poljoprivrednih kultura, proizvodnja pšenice nam je najslabija.
  2. Čast određenim proizvođačima koji proizvode visokoproteinsku i kvalitetnu pšenicu, velika većina naših poljoprivrednika seje visokoprinosne sorte, koje daju visok prinos ali nizak kvalitet, te kada bi se sva pšenica u Srbije pomešala i uskladištila u jedan silos, dobili bi smo stočnu (feed) pšenicu a ne pšenicu za ljudsku ishranu (food pšenica).
  3. Tokom prethodnih nekoliko godina, evidentno je da je proizvodnja pšenice, posebno u AP Vojvodini, u opadanju i poljoprivrednici se sve više i više odlučuju da gaje samo kukuruz i soju/suncokret.
  4. Dok god ne uredimo proizvodnju pšenice na sistemski način a to će biti tada kada se više ne bude sejala pšenica sa tavana i kada budemo razdvajali pšenicu po kvalitativnim grupama, do tada nećemo biti poznati po dobroj proizvodnji pšenice i naša pšenica neće biti atraktivna kao što je to atraktivna naša soja ili naš kukuruz.



Svako dobro!

Vladislav Nedić
nedicv@gmail.com


Ostavite komentar