PRODAJA NAŠE ZEMLJE STRANCIMA

Treba biti jako oprezan u vezi odluke koju treba doneti jer sa jedne strane imamo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a sa druge strane imamo resurs do kog su naše prethodne generacije jako teško došle i sigurno ga se ne smemo lako odreći jer ćemo jako malo toga ostaviti generacijama koje dolaze.


01. septembra ove godine, država Srbija će morati da donese jednu veoma važnu odluku a ona se odnosi na to da li će biti moguće da strani državljanin kupuje obradive površine/zemlju u Srbiji ili ne. Ne treba zaboraviti da je zemlja ograničeni resurs, koji ne može da se obnovi, poveća ili sl. Treba biti jako oprezan u vezi odluke koju treba doneti jer sa jedne strane imamo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, a sa druge strane imamo resurs do kog su naše prethodne generacije jako teško došle i sigurno ga se ne smemo lako odreći jer ćemo jako malo toga ostaviti generacijama koje dolaze.

Kako se ne bi pogrešno razumeli, smatram da je članstvo Srbije u EU veoma poželjno i potrebno, jer većina naše spoljnotrgovinske razmene se obavlja upravo sa članicama EU i sigurno ne bi bila dobra odluka da se sav napredak koji je urađen u prethodnim godinama u pravcu približavanja naše zemlje ka EU, baci u vodu i da se okrenemo nekim drugim, manje realnim, ekonomskim opcijama.

  • Takođe, smatram da ne bi bila dobra odluka da se prodaja zemlje omogući stranim državljanima, jer onda ostajemo bez jednog od naših najvažnijih resursa u AP Vojvodini.
  • Potrebno je naći kompromis, koji bi zadovoljavao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa jedne strane i naše vlasništvo nad obradivim površinama sa druge strane.
  • Sigurno su dobri alati određena ograničenja, sa kojima bi stranci teže kupovali zemlju a sve u cilju da pravo preče kupovine uvek imaju naši poljoprivrednici.
  • Koliko god se trudili da zadržimo vlasništvo nad našom zemljom, nećemo moći doveka to da radimo jer stranci već poseduju dobar deo iste, ne u smislu vlasništva njih kao fizičkih lica, već u smislu vlasništva kao pravnih lica (firme, koje su osnovane od strane stranih državljana imaju pravo da budu vlasnici zemlje).
  • Ovo ne mora biti loša stvar po našu poljoprivredu pod uslovom da se dobro vodi briga o toj zemlji od strane pravih vlasnika.
  • Sigurno je ovo bolja opcija u odnosu na to da ta zemlja bude zaparložena jer zaparložena zemlja ne donosi nikome koristi.

Kao zaključak u vezi ove teme mogu reći da treba da nastavimo da se krećemo ka članstvu u EU ali takođe moramo na sve dostupne pravne načine da zaštitimo našu zemlju, kako bi i buduće generacije imale šta da obrađuju u svojim rodnim krajevima.

Svako dobro!

Vladislav Nedić
nedicv@gmail.com



Ostavite komentar