Izvoz poljoprivrednih proizvoda u 2016. godini

Najviše su se izvozile žitarice, voće i povrće.
Međutim, zabrinjavajuće je to što se izvoze sirovine (neprerađene žitarice, uljarice, voće i povrće) umesto da se izvoze proizvodi sa određenim stepenom prerade (poluproizvodi ili finalni proizvodi).


Na osnovu javno objavljenih podataka, Srbija je u 2016. godini od izvoza poljoprivrednih proizvoda zaradila 3,2 mlrd USD. Najviše su se izvozile žitarice, voće i povrće. Za jednu geografski relativno malu zemlju, ovakve informacije predstavljaju odličan rezultat, koji značajno doprinosi ukupnom izvozu i celokupnoj ekonomiji Srbije.

Međutim, zabrinjavajuće je to što se izvoze sirovine (neprerađene žitarice, uljarice, voće i povrće) umesto da se izvoze proizvodi sa određenim stepenom prerade (poluproizvodi ili finalni proizvodi). Naravno, razloga zašto se ne vrši određeni stepen prerade ima pregršt i njima se za sada nećemo baviti, ali je sigurno da ovo predstavlja ogroman gubitak za našu zemlju, jer posedujemo kapacitete, znanje i kompetencije. Navešću kao primer moju posetu Austriji u prethodnom periodu, gde sam obilazio fabrike koje prerađuju soju. Jedna od njih se bavila proizvodnjom grickalica od soje, u ovom slučaju od organske soje. Ta fabrika je soju samo skuvala ili ispekla (u zavisnosti od tehnologije), usolila ili dodala određene ukuse, upakovala je i prodavala je kao finalni proizvod. Kada sam pitao menadžera proizvodnje da li imaju problema prilikom plasmana njihovih proizvoda, odgovor koji sam dobio je bio da njihovi proizvodni kapaciteti ne mogu da proizvedu dovoljno proizvoda u odnosu za zahteve koje dobijaju. Konkretno u njihovom slučaju, okvirna proizvodna kalkulacija je izgledala ovako:

  • nabavna cena organske soje: cca 500 EUR/t
  • troškovi (proizvodnje, radne snage, energije i sl.): cca 3.500 EUR/t
  • ukupna cena koštanja: cca 4.000 EUR/t (na ovu cenu treba dodati troškove marketinga, kapitala, amortizacije i sl.)
  • prodajna cena gotovih proizvoda: 20.000 EUR/t (pakovanja grickalica od 100 g po prosečnoj ceni od 2 EUR po pakovanju)

Iz gore navedene kalkulacije, jasno se dolazi do zaključka da je bolje imati bilo kakav stepen prerade, u odnosu na nikakav, pod uslovom da postoji obezbeđen ili osiguran plasman gotovih proizvoda. Informacije radi, određena količina soje koju ova fabrika prerađuje dolazi i iz Srbije, tako da mi prodamo sirovinu po cca 4-500 EUR/t a onda kupujemo gotove proizvode od te iste soje po ceni od cca 20.000 EUR. Interesantno, zar ne?


Svako dobro!
Vladislav Nedić


Ostavite komentar