Koju kulturu sejati - SETVA 2017

Od ratarskih kultura, u Srbiji je najzastupljeniji kukuruz, manje se seje pšenica a još manje soja i suncokret. Vredi pomenuti da se u Srbiji gaji još i uljana repica, ječam i šećerna repa (ostale kulture se seju u jako malom procentu). U profitabilnije svakako spadaju uljarice (soja i suncokret) a malo manje žitarice (kukuruz, pšenica i ječam).
U profitabilnije svakako spadaju uljarice (soja i suncokret) a malo manje žitarice (kukuruz, pšenica i ječam).


Kao i svakog proleća, poljoprivredni proizvođači u Srbiji (a i u svetu), postavljaju jedno te isto pitanje: koju kulturu sejati i koja će kultura u leto ili u jesen doneti najveću zaradu?
Odgovor na gore navedeno pitanje nije nimalo lak ili jednostavan. Velika većina poljoprivrednika razmišlja šta da seje u zavisnosti od postignutih rezultata (prinosa i profita) u prošloj godini, tako da ako se na primer kukuruz pokazao dobrim prošle jeseni, sejaće ga i ove sezone i slično. Generalno pravilo ne postoji i postoji veoma veliki broj faktora koji se odnose na konačnu odluku (tip zemljišta, seme, prognozirane padavine u toku godine i sl.). Naravno, treba voditi brigu o plodoredu ratarskih kultura, kako ne bi dolazilo do raznih bolesti i sl.
Od ratarskih kultura, u Srbiji je najzastupljeniji kukuruz, manje se seje pšenica a još manje soja i suncokret. Vredi pomenuti da se u Srbiji gaji još i uljana repica, ječam i šećerna repa (ostale kulture se seju u jako malom procentu). U profitabilnije svakako spadaju uljarice (soja i suncokret) a malo manje žitarice (kukuruz, pšenica i ječam). Najbitnije kod donošenja odluke je projektovana cena u otkupu ali nikako ne treba zanemariti i projektovani prinos koji će se ostvariti, jer podbacivanje u prinosu ne može da kompenzuje viša cena (izuzetak je bila 2012. godina, kada su prepolovljeni prinosi soje i suncokreta bili kompenzovani duplo većim cenama, te poljoprivrednici nisu bili u konačnici oštećeni).
Generalna preporuka za setvu, za poljoprivrednike koji imaju mogućnost većeg početnog uloga, bi bile svakako povrtne kulture a oni koji ne raspolažu sa većim početnim ulogom, savet je da seju više uljarica u odnosu na žitarice, jer su se uljarice pokazale profitabilnijima u prošlosti a i u budućnosti se očekuju stabilne cene i stabilni prinosi ukoliko ne dođe do velikih suša ili slično. Takođe, bilo bi dobro da svaki poljoprivrednik beleži svoje rashode po hektaru (vrednost mineralnog đubriva, semena i hemijskih sredstava) i ostvarenih prihoda, kako bi imao preciznu računicu za što bolje donošenje budućih odluka.
U sledećim tekstovima biće obuhvaćena tema koja se odnosi na savete za prodavanje i držanje proizvedene robe na lageru kod otkupljivača.
Svako dobro i neka je nam je svima rodna 2017. godina!
Vladislav Nedić

Ostavite komentar